среда, 24. фебруар 2010.

Put do sebe



Koliko stranputica ima
na stazi do Svetog Graala?
Koliko padanja i nadanja?
Koliko lažnih pehara bez sjaja?
Ako na tom putu
napoji me žednu
tek kap iz čaše
mojih sanja
i mojih verovanja,
zašto još hodim
stazama mnogim?
Zašto mi ne kaže neko
da Sveti Graal je daleko,
daleko...
U srcu mom skriven.

Todora Škoro

4 коментара:

  1. Sveti Gral je nešta što u nama svima tinja i postoji. Ali , ako bi stigli do svetog Grala ne bi nas bilo, jer bi postali nešta drugo , osioni u sili koju Gral ima. Zato u nama Gral se povaljuje samo onoliko koliko nam treba da budemo ono što jesmo. Ti stvaraš poeziju onoliko koliko si blizu ili dalko od svetog Grala. Lijapa pjesma!

    ОдговориИзбриши
  2. Dragi Pesa, mnoga su tumačenja o prirodi, suštini i staništu Svetog Graala... Ja sam "odlučila" da je moj Sveti Graal u mom srcu, a i donde je put dug, predug, i srce je naše nama nepoznato, baš kao što nam je nepoznata i Moć Graala. Hvala ti na čitanju.

    ОдговориИзбриши
  3. Pronaći put do sebe,znači shvatiti svrhu sopstvenog postojanja,svoju misiju i spoznati filosofiju života....Možda smo svi mi Templari,a da toga nismo svesni?!

    ОдговориИзбриши
  4. Alex, u pravu si. Samo, ja u tezu da "smo svi mi Templari" verujem apsolutno. I svesno. I želim da verujem da tako osećaju svi.Naravno, u ovom smislu o kome i ti govoriš.

    ОдговориИзбриши