петак, 5. фебруар 2010.

VEČNO



I vinovnik sam zla
i mecena dobra,
i suza razlog
i osmeha zalog,
i bola rob
i ljubavi sam bog,
na večnom bojištu
duše mi rastrzane,
ni nadmoćni,
ni poraženi
do smiraja
rob sudbine

Todora Škoro

7 коментара:

  1. Veoma dobro rečeno, do smiraja duše. Svi smo mi nečiji robovi u nečemu.

    ......''do smiraja rob sudbine.'' Veoma snažna poruka.

    Pozdrav Pesa !

    ОдговориИзбриши
  2. Izvini molim te, ako hoćeš da me poslušaš. Neka naslov bude samo ''Večno''. Pregrubo je dodati ono bojište,a i ne treba.
    To moja sugestija.

    ОдговориИзбриши
  3. није правило али би било добро када би смо успјели избјећи наслове који су већ садржани у тексту, поготово у кратким формама...но пјесма је неовисно од тога „јака“

    ОдговориИзбриши
  4. Da, Pesa, robujemo za života koječemu, ali smo, ustvari, samo robovi sudbine. Za naslov si u pravu.

    Miro, hvala na "jakoj" oceni. I poseti.

    ОдговориИзбриши
  5. И кад се ја не оглашавам ја сам ту свакодневно...а искрено говорећи, није ни лијепо у свакој „чорби бити мирођија“ (како у хвали тако и у критици)

    ОдговориИзбриши
  6. Miro, dragi prijatelju, sad bar znam da je tvoje oštro oko uvek tu, da se ne opuštam previše...

    Alex, bez obzira šta Miro kaže, ja volim da si ti tu.

    ОдговориИзбриши