петак, 6. август 2010.

Bol doma mog


Kamena i nema,
umorna od čekanja,
kažu mi da je i ona,
kao onomad mati,
oči sklopila
natrulim kapcima.
I da je tek lijanu jednu,
kao suzu,
niz oronulu fasadu
pustila.
I vele da mi se
više ne nada.

Todora Škoro
________________________________

2 коментара:

  1. Prelepa tugovanka za opustelim domom, setna i nežna pesma koja kratkom formom pojačava utisak tuge. Bravo!
    Moram da primetim novi izgled bloga. Dopada mi se:) Ova plava boja pozadine daje utisak otmenosti i odmerenosti, upravo priliči tonu tvojih radova. Čestitke za izbor!

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, draga. Eto, dogodilo se skoro nemoguće: da se i ja odlučim za promene, pa makar kad je samo izgled bloga u pitanju...

    ОдговориИзбриши