Црна моба
на моме родном
брегу
више не
ничу
кровови
само гробови
џикљају
црни
као тужни
стогови
после мобе
коју смрт
животу
узврати
Тодора Шкоро
_______________________________
(Илустрација: фотографија Штефана Тота, румунског фотографа)
tegobno i žalostivo.
ОдговориИзбришиjedva cekam neke tvoje veselije pesme... Pozdrav..
ОдговориИзбришиЕмо, хвала... :)
ОдговориИзбришиПипи, и ја их једва чекам... Али тако је то са поезијом, не може се њоме управљати, него она води тебе. А нисам, лично, у "мрачној фази". Откуда онда овакве песме - не знам! Поздрав теби, моја ведра и весела Пипи!
ОдговориИзбришицрна моба вриједна
ОдговориИзбришиа младенци
у бијелој куги огрезли...
Слажем се са Тобом што се управљања и поезије тиче - овдје бих само изузео "дворске и идеолошке пјеснике", који пишу по наруџби или на задату тену... О лијепом и о нашој "свијетлој страни" пишу многи, о ружном и о нашој "мрачној полвини" немамо храбрости или се постиђено устежемо...
Драги Миро, треба разумети и то. Много је лагодније писати о лепоме, него о тегобним стварима. Нека наше песме из тих "мрачних дубина" буду довољно јаке па ће говорити саме за себе, неће им требати тумачења. И иначе мислим да поезији треба срце које је ствара и срце које је осећа, а не њени "тумачи".
ОдговориИзбришиСрдачан поздрав теби!