ТРЕЋА СОФРА
Има само четири године,
много тога не разуме. Стоји у ћошку гостинске собе и гледа како се за дугачким
столом смењују људи. Пију и одмахују главама углавном. Крсте се понекад, просипајући помало пића из чаша на под. Гладан је, хоће и он да седне у дно стола, али га
склањају. То место остаје празно. Али је тањир на њему препун. Кад и други пут
поставе трпезу, нико ту не седа. То је за дедину душу, кажу. Гледа како остали
једу, и он би. Опет му не дају да седне.
За трећом софром, кад поседају
и редуше, укућани и комшије, прикраде се и узме тањир са дна стола, износи га и
сакривен иза куће халапљиво једе. Осећа снажан шамар по образу. Очев. Памти га
читав живот.
После тридесет година,
вративши се са очеве сахране, прво улази у кухињу и тражи тањир хране за свог
малог сина. Храни га и милује по образу док се за дугачки сто смештају људи крстећи се и одливајући пиће из чаша на под.
ПИЈАНАЦ
Затицали би га у зору како спава на клупи у
парку, покривен старом јакном и са пуном најлон-кесом испод главе. Или како у
подне храни птице мрвама бајатог хлеба.
„Он је пијанац“, чује
како средовечни господин говори своме маленом унуку вукући дечака подаље одатле.
Док мрви тврду корицу дрхте му руке. Ништа се није променило, мисли. За њих ћу увек
бити пијанац А читава два месеца није окусио ни кап.
„Флашу вињака“, каже продавачици у маленој радњи на
ћошку.
Она уздахне и пружа му флашу гледајући га прекорно.
БЛИСКОСТ
Тог јутра није се отворио њен прозор. Гладне птице су чекале, скакутале
и куцкале у окно читав дан.
Тек увече, кад незаливени ноћурак није имао снаге да отвори цветове, схватио сам.
„Боже“, помислих. „Ни име старичино нисам знао.“
А гледао сам је са свог прозора годинама како прича са птицама и у
сумрак милује латице.
Тодора Шкоро
_______________
Divno!
ОдговориИзбришиHvala, Aleks :)
Избриши